Na početku bolnog razdoblja otuđivanja od sopstvene ćerke, Frenki dugo nije želeo da postane blizak ni sa kim. NJegov jedini prijatelj je Skrap, bivši bokser, koji se brine za Frenkijevu dvoranu i zna da se ispod grube površine krije čovek koji već 23 godine gotovo svakog dana ide na misu tražeći oproštaj koji, izgleda, nikako ne može da dobije. Tako je sve dok u njegovu dvoranu ne uđe Megi Ficdžerald. Megi nikada nije bila bogata, ali tačno zna šta želi i spremna je da učini sve što treba da bi to i dobila. Talentovana je, usredsređena i ima snažnu volju, a više od svega želi da pronađe nekoga ko će da veruje u nju. Frenkiju treba sve osim takve odgovornosti, da ne spominjemo rizik. Rekao je Megi grubu istinu – da je prestara i da on ne trenira žene. Međutim, kada nemate drugog izbora, negativan odgovor ne predstavlja vam ništa. Megi je svakog dana vežbala u dvorani do granica izdržljivosti, a ohrabrivao ju je jedino Skrap. NJena odlučnost je konačno naterala Frenkija da je prihvati.