Ayana Workman

Biografija

Prvi nastup Aiane Vorkman bio je improvizovani nastup sa step genijem Savion Gloverom. Imala je tri godine. Savion je pitao publiku da li neko želi da izađe na binu i zapleše sa njim. Ajanina ruka je pucala pravo uvis kao raketa. Uvek pripremljena, sa sobom je imala svoje cipele. Naravno, nije škodilo što su njeni roditelji bili legendarni džez basista Redži Vorkman – veteran Džon Koltrejn kvarteta – i Maja Milenović Vorkman, međunarodno poznata plesačica i koreografkinja. Za razliku od njenih drugova iz razreda, Ajanin dnevni boravak je bio u plesnim studijima i studijima za snimanje, gde se razvijala kao plesačica i muzičar, učeći da svira gitaru, klavir i afrički džembe bubanj. Ali sa 9 godina ponovo se okrenula i odlučila da će biti glumica. Rodom iz Njujorka, bilo je sasvim logično da je njena prva profesionalna svirka u ranim dvadesetim bila igra Julije u produkciji Romea i Julije Mobilne jedinice javnog pozorišta, putujući po zatvorima, skloništima za beskućnike i društvenim centrima širom njujorških opština. Svoj scenski životopis pojačala je ulogama u predstavama kao što su Hamlet, Magbet, Zimska priča i Julije Cezar. Povrh toga, nastupala je na međunarodnim pozornicama, uključujući Narodno pozorište u Sloveniji i legendarni londonski Glob Theatre. Ovih dana radi na televiziji i filmu, imajući gostujuće uloge u emisijama kao što su Marvelova Džesika Džons, Zainteresovana osoba i film Rastin, igrajući ulogu aktivistkinje Eleonor Holms, koja je sada delegat Distrikta Kolumbija u Predstavničkom domu američkog Kongresa. „Rastin je film koji beleži neverovatno vitalnu i važnu priču o Bajardu Rastinu, kritično važnom afroameričkom lideru u društvenim pokretima za građanska prava, socijalizam, nenasilje i prava homoseksualaca. Rastin je radio sa A. Filipom Rendolfom i Martinom Luterom Kingom na Pokretu Marš na Vašington, 1963. godine, da bi angažovao ovu ulogu u diskusiji zbog čega je ovaj diskrimin angažovan. Za mene je pričanje priča o crnoj istoriji – posebno o ljudima za koje većina Amerikanaca – je privilegija koliko i neophodnost. Moć filma kao medija je neosporna.