Top 7 Jake Gyllenhaal Filmova. Koje Morate Pogledati

Jake Gyllenhaal je jedan od onih glumaca koji nikada ne igra na sigurno. Svaka uloga koju preuzme nosi rizik  i upravo zato svaka uloga ostavlja trag. Kada govorimo o Jake Gyllenhaal filmovi preporuka, teško je stati na samo sedam naslova. Međutim, ovih sedam filmova najbolje pokazuju zašto je Gyllenhaal jedan od najvažnijih glumaca svoje generacije. Od psiholoških trilera do emotivnih drama, svaki film na ovoj listi je iskustvo za sebe. Dakle, udobno se smestite  ovo je countdown koji ne smete propustiti.

#7  Donnie Darko: Kada Tinejdžerski Nemir Postane Filozofija

Donnie Darko iz 2001. godine nije film koji se lako zaboravlja. Gyllenhaal ovde igra tinejdžera koji prima poruke od tajanstvenog zeca Franka  bića koje ga upozorava na kraj sveta. Zvuči bizarno. Međutim, upravo ta bizarnost čini film tako hipnotičkim.

Donnie je istovremeno inteligentan, usamljen i opasan. On ne uklapa se u svoju porodicu, školu ni sredinu. Zato svaki razgovor koji vodi, svaka odluka koju donosi nosi osećaj da stoji na ivici nečeg velikog. Gyllenhaal tu ranjivost igra s neverovatnom zrelošću  imao je svega dvadeset godina u vreme snimanja.

Film se kreće između naučne fantastike, psihološke drame i tinejdžerskog coming-of-age žanra. Reditelj Richard Kelly stvorio je svet u kojem ništa nije crno-belo. S jedne strane postoji realnost. S druge strane postoji nešto što realnost ne može objasniti. Ta napetost između ta dva sveta drži te prikovane za ekran.

Donnie Darko je film koji zahteva više od jednog gledanja. Prvo gledanje te zbunjuje. Drugo gledanje te fascinira. Dakle, ako volite filmove koji postavljaju pitanja umesto da daju odgovore, ovo je savršen početak countdown liste. Gyllenhaal je ovde pokazao da može nositi kompleksan lik  i to na način koji malo koji glumac može.

#6  End of Watch: Prijateljstvo Na Ivici Života i Smrti

End of Watch iz 2012. godine nije tipičan policijski film. Reditelj David Ayer smestio je kameru gotovo u džep dvojice policajaca i napravio nešto što liči više na dokumentarac nego na holivudski triler. Rezultat je film koji diše, znoji se i pulsira zajedno sa svojim likovima.

Gyllenhaal igra Briana Taylora, mladog policajca iz Los Angelesa koji patrolira jednim od najopasnijih kvartova u gradu. Pored njega je Mike Zavala, kojeg igra Michael Peña. Njihova hemija na ekranu je toliko prirodna da zaboravljate da gledate glumce. Međutim, upravo ta prirodnost čini svaki opasni trenutak filma deset puta strašnijim.

Film prati svakodnevicu dvojice prijatelja njihove šale, razgovore o životu, porodicama i snovima. Zato kada napetost eskalira, osetiš je u stomaku. Ayer ne gradi napetost kroz eksplozije i potere. On je gradi kroz odnos i to je ono što End of Watch čini posebnim.

S jedne strane ovo je akcioni triler pun adrenalina. S druge strane ovo je priča o prijateljstvu koje se kuje jedino u vatri. Gyllenhaal i Peña zajedno su stvorili jedan od najuverljivijih glumačkih dvojaca u kriminalističkom žanru poslednjih dvadeset godina. Dakle, ako još niste gledali ovaj film, to je greška koju treba ispraviti što pre.

#5  Demolition: Kako Razoriti Sve Da Bi Pronašao Sebe

Demolition iz 2015. godine jedan je od najneobičnijih filmova u Gyllenhaalovoj karijeri. On igra Davisa Mitchella, uspešnog investicionog bankara čija žena pogine u saobraćajnoj nesreći. Umesto tuge, Davis oseća ništa. I upravo ta praznina postaje okidač za sve što sledi.

Davis počinje bukvalno da rastavlja stvari. Frižider, toalet, zidove kuće. Što više ruši, to više otkriva o sebi. Reditelj Jean-Marc Vallée gradi film kao metaforu ponekad moraš srušiti sve do temelja da bi video šta zaista ostaje. Međutim, film to nikada ne govori direktno. Ostavlja tebe da zaključiš.

Gyllenhaal ovde igra čoveka koji je godinama živeo na autopilotu. Nije znao šta oseća, šta voli, niti ko zapravo jeste. Zato njegova transformacija kroz film nije dramatična ni nasilna. Ona je tiha, čudna i duboko ljudska. Naomi Watts i mladi Judah Lewis pružaju mu savršen kontekst za tu transformaciju.

Demolition nije film za svakoga. Spor je, čudan i ponekad namerno neudoban. S jedne strane to može odbiti gledaoce koji traže akciju. S druge strane, oni koji mu daju šansu dobijaju film koji dugo ostaje u glavi. Dakle, ako tražite Gyllenhaala na njegovom najintimijem i najranjivijiem ovo je pravi izbor.

#4  Zodiac: Opsesija Koja Proždire Čoveka

Zodiac iz 2007. godine je David Fincher na svom najboljem. Film prati pravu priču o serijskom ubici koji je terorizovao Kaliforniju krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina. Gyllenhaal igra Roberta Graysmitha, novinskog crtača koji postaje opsednut slučajem do tačke kada gubi sve ostalo u svom životu.

Ono što Zodiac čini posebnim nije akcija ni nasilje. Fincher gradi napetost kroz detalje kroz arhivske dokumente, šifre, telefonske pozive i beskrajne istrage. Međutim, pravi predmet filma nije ubica. Pravi predmet je opsesija sama po sebi i šta ona radi čoveku iznutra.

Gyllenhaal ovde igra čoveka koji počinje kao radoznali autsajder, a završava kao čovek koji ne može da spava, jede ni funkcioniše bez odgovora koji možda nikada neće dobiti. Ta transformacija je suptilna ali razarajuća. Pored njega sjaje Mark Ruffalo i Robert Downey Jr., što Zodiac čini i jednim od najjačih ansambli tog desetleća.

Film traje skoro tri sata. Ipak, ni jedan trenutak ne deluje suvišno. Svaka scena dodaje novi sloj misterije ili karakterizacije. Dakle, ako volite spore, inteligentne i atmosferične trilere koji vas drže u neizvesnosti do poslednjeg kadra, Zodiac je obavezan naslov. Gyllenhaal je ovde dokazao da može nositi Fincherov svet a to nije malo.

#3  Southpaw: Kada Sve Izgubiš, Šta Ti Ostaje?

Southpaw iz 2015. godine je film o padu i povratku ali ne onom kakvom se nadaš. Billy Hope, kojeg igra Gyllenhaal, je nepobedivi bokserski šampion sa 43 pobede. Ima sve titulu, kuću, novac i porodicu. Međutim, jedan tragičan trenutak na dobrotvornoj večeri oduzima mu jedinu stvar koja je zaista bila važna ženu Maureen.

Ono što sledi nije klasična priča o revanšu. Gyllenhaal gradi čoveka koji se urušava polako i bolno. Alkohol, droge, izgubljena borba, napad na sudiju. Država mu oduzima starateljstvo nad kćerkom Leilom. Kuća i automobili bivaju zaplenjenji. Billy završava kao čistač u maloj teretani. Zato ovaj film nije udoban za gledanje ali upravo zbog toga je vredan svake minute.

Spas dolazi u liku Tick Willisa, trenera kojeg igra Forest Whitaker. Njihov odnos nije topao ni lak. Tick ne želi da trenira čoveka koji trči za osvetom. On želi da trenira čoveka koji se bori za svoju kćerku. Ta razlika između osvete i ljubavi centralna je tema čitavog filma. Dakle, Southpaw nije film o boksu on je film o očinstvu.

Gyllenhaal se fizički transformisao za ovu ulogu na neverovatnom nivou. Svaki udarac, svaki pad i svaka suza deluju potpuno stvarno. S jedne strane imate spektakularnu boks akciju. S druge strane imate intimnu dramu oca koji pokušava da zasluži povratak kćerkine ljubavi. Reditelj Antoine Fuqua spojio je ta dva sveta besprekorno.

#2  Prisoners: Koliko Daleko Bi Otišao Da Spaseš Svoje Dete?

Prisoners iz 2013. godine je jedan od najbrutalnijih psiholoških trilera moderne kinematografije. Reditelj Denis Villeneuve smestio je radnju u mali grad u Pensilvaniji gde tokom proslave Dana zahvalnosti nestaju dve devojčice. Od tog trenutka film ne daje ni sekundu predaha.

Gyllenhaal igra detektiva Lokija hladnokrvnog, preciznog i opsednutog čoveka koji vodi istragu. Nasuprot njemu stoji Keller Dover, kojeg igra Hugh Jackman, otac koji ne može da čeka da pravda ide svojim tokom. Dover hapse glavnog osumnjičenog, zatvara ga u napuštenu kuću i počinje da ga muči. Međutim, film ne osuđuje Dovera direktno. Pita te samo jedno šta bi ti uradio na njegovom mestu?

Loki i Dover predstavljaju dve strane iste medalje. Loki veruje u sistem i proceduru. Dover veruje jedino u rezultat. Ta napetost između njih dvojice gura film napred jednako snažno kao i sama misterija nestanka. Zato Prisoners nije samo triler on je moralna rasprava bez lakog odgovora.

Villeneuve gradi atmosferu kroz sivu, hladnu fotografiju i tišinu koja pritiska. Svaka scena deluje kao da nešto vreba iza ugla. Gyllenhaal je ovde suzdržan i precizno kontrolisan, što u kontrastu sa Jackmanovih eksplozivnim nastupom čini film vizuelno i emotivno razarajućim. Dakle, ako tražite film koji će vas držati budan noću i naterati vas da preispitate vlastite granice, Prisoners je upravo to.

#1  Nightcrawler: Najstrašniji Lik Kojeg Je Gyllenhaal Ikada Odigrao

Nightcrawler iz 2014. godine je masterclass glume. Louis Bloom, kojeg igra Gyllenhaal, je čovek bez morala, bez empatije i bez granica  ali sa neverovatnom ambicijom. On snima saobraćajne nesreće, zločine i tragedije noću u Los Angelesu i prodaje snimke lokalnim televizijskim stanicama. Što je snimak krvaviji, to je vredniji.

Gyllenhaal se fizički transformisao za ovu ulogu. Izgubio je toliko kilograma da deluje kao predator koštunjav, napregnut i uvek spreman. Oči mu sijaju u tami kao da nije sasvim human. Međutim, najstrašnija stvar kod Louisa Blooma nije njegov izgled. Najstrašnija stvar je to što zvuči potpuno razumno. Govori jezikom motivacionih knjiga i korporativnog uspeha, a pri tom prelazi sve zamislive etičke granice.

Reditelj Dan Gilroy stvorio je film koji je istovremeno triler, crna komedija i oštra kritika medijske industrije. Los Angeles noću postaje grad grabljivica u kojem svako ima svoju cenu. Rene Russo igra urednika televizijske stanice koja kupuje Bloomove snimke znajući koliko su moralno upitni. Dakle, krivica u ovom filmu nije samo Bloomova ona je sistemska.

Ono što Nightcrawler čini neprevaziđenim u Gyllenhaalovoj karijeri je potpuno odsustvo simpatije prema liku. Ne postoji trenutak u filmu u kojem navijaš za Louisa. Ipak, ne možeš skinuti pogled s njega. Ta kombinacija odbojnosti i fascinacije jedva da ima premca u modernom holivudskom filmu. S jedne strane gledate hororizovani. S druge strane gledate zadivljeni. Nightcrawler je razlog zašto je Jake Gyllenhaal jedan od najvećih glumaca svoje generacije.

Šta Gledati Sledeće?

Jake Gyllenhaal nije glumac koji se ponavlja. Svaki film na ovoj listi dokaz je da on svesno bira uloge koje ga guraju van zone komfora. Od tinejdžerskog filozofa u Donnie Darko do bezosećajnog grabljivca u Nightcrawler svaki lik je potpuno drugačiji, a svaki je odigran do savršenstva.

Ono što povezuje svih sedam filmova nije žanr ni tema. To je intenzitet. Gyllenhaal nikada ne igra na pola snage. Zato svaki film na ovoj listi ostavlja trag emotivni, psihološki ili moralni. Neki od njih će vas uznemiriti. Neki će vas rasplakati. Međutim, ni jedan neće proći nezapaženo.

Ako ste prošli kroz celu listu, verovatno već znate koji film gledate večeras. A ako još niste sigurni, ne brinite pravi izbor ne postoji. Svaki od ovih sedam filmova je iskustvo za sebe.

Ako vas je ova lista zainteresovala za još ovakvih filmova, bacite pogled na našu kolekciju gde možete pronaći još sličnih naslova. A ako niste sigurni odakle krenuti ili jednostavno želite personalizovanu preporuku prilagođenu vašem ukusu, isprobajte našu AI preporuku za film koja za samo nekoliko sekundi pronalazi savršen film upravo za vas.