Najbolji avanturistički filmovi svih vremena. Top 7 naslova

Avanturistički žanr je toliko bogat da bi svaka lista mogla da izgleda drugačije i svejedno bi bila legitimna. Previše je odličnih filmova, a premalo mesta. Ono što je sigurno jeste da postoje naslovi koji su toliko duboko urezani u kulturu filma da ih jednostavno ne možeš izostaviti bez obzira na to koliko puta si ih gledao. Ovo je lista od 7 takvih klasika koji su definisali žanr i koje svaki ljubitelj filma mora da prođe. A za one koji žele da idu korak dalje, spremamo i drugi deo sa manje poznatim, ali jednako jakim avanturama koje zaslužuju mnogo više pažnje nego što dobijaju.

7. The Revenant (2015)

The Revenant nije film koji se gleda radi zabave u klasičnom smislu. To je film koji te fizički iscrpljuje zajedno sa glavnim likom. Alejandro González Iñárritu je napravio nešto što retko viđaš u Holivudu surov, nepopustljiv prikaz borbe čoveka sa prirodom i sopstvenim granicama. Hugh Glass, kojeg igra Leonardo DiCaprio, ostaje živ nakon napada medveda, a njegova ekipa ga ostavlja da umre u divljini. Od tog trenutka film postaje jedna jedina misija preživeti i pronaći one koji su ga izdali.

Ono što odmah upada u oči jeste vizuelni jezik filma. Emmanuel Lubezki je snimio The Revenant isključivo prirodnim svetlom, bez veštačke rasvete. Svaki kadar izgleda kao fotografija, hladna i brutalna kao i sama priča. Šume, reke i planine nisu tu kao dekor oni su aktivni učesnici radnje. Priroda u ovom filmu nije lepa pozadina, ona je neprijatelj.

DiCaprio je za ovu ulogu konačno dobio Oscar, i teško je reći da nije zaslužen. Njegova izvedba je gotovo bez dijaloga cela emocija nosi se kroz telo, pogled i fizičku izdržljivost. Međutim, film ne bi funkcionisao bez Tom Hardyja u ulozi antagoniste Johna Fitzgeralda, čija hladna brutalnost daje priči moralni okvir koji je drži na zemlji.

The Revenant je avanturistički film u najčistijem smislu nema superjunaka, nema sreće, nema lakih izlaza. Zato zauzima svoje mesto na ovoj listi. On dokazuje da avantura ne mora biti spektakl da bi bila nezaboravna.

6. 127 Hours (2010)

Malo koji film može da napravi toliko napetosti od tako malo. Danny Boyle je uzeo priču o čoveku zarobljenom ispod stene u kanjonu i od nje napravio jedno od najintenzivnijih iskustava koje možeš doživeti u bioskopu. Aron Ralston, planinar i avanturista, pada u pukotinu stene tokom solo pohoda u Utahu i ostaje zarobljen pet dana bez mogućnosti da se oslobodi. Nema dramatičnih potjera, nema akcijskih sekvenci samo jedan čovek, jedna stijena i sat koji otkucava.

James Franco nosi ceo film na leđima, bukvalno sam u kadru većinu vremena. Njegova izvedba prolazi kroz sve faze od optimizma i humora na početku, kroz paniku i očaj, do jedne vrste mira koji dolazi kada čovek donese odluku koju mora doneti. Taj psihološki luk je ono što film podiže iznad kategorije survival thrillera i čini ga nečim mnogo dubljim.

Boyle koristi vizuelne trikove, halucinacije i fleš-bekove da prikaže unutrašnje stanje lika bez da narušava fizičku zatvorenost scene. Muzika A.R. Rahmana daje filmu ritam koji osciluje između meditativnog i eksplozivnog. Dakle, čak i kada se vizuelno ništa ne dešava, film nikad ne stoji na mestu.

127 Hours je baziran na istinitoj priči, što sve čini još težim. Aron Ralston je preživeo, i danas je njegova priča simbol ljudske volje da nastavi dalje bez obzira na cenu. Zato ovaj film zaslužuje mesto na svakoj ozbiljnoj listi avanturističkih klasika.

5. Gladiator (2000)

Ridley Scott je sa Gladiatorom napravio film koji je gotovo sam po sebi redefinsao epsku avanturistički žanr na prelasku milenijuma. Maximus Decimus Meridius, rimski general kojeg igra Russell Crowe, gubi sve u jednoj noći porodicu, slobodu i identitet. Ono što ostaje je samo jedan cilj: osveta. Ta jednostavna premisa nosi film kroz više od dva sata bez da izgubi ni gram snage.

Russell Crowe je dao jednu od onih izvedbi koje definišu karijeru. Maximus nije heroj koji govori mnogo on deluje, trpi i čeka. Joaquin Phoenix kao car Commodus igra savršen antipod, slabić sa vlašću koji se plaši svega što Maximus predstavlja. Dinamika između njih dvoje daje filmu emotivnu osnovu bez koje bi sve borbe na areni bile samo spektakl.

Vizuelni pristup filma je i danas impresivan. Scott kombinuje masovne bitke sa intimnim scenama na način koji ne gubi tempo ni u jednom trenutku. Hans Zimmerov soundtrack je toliko urastao u popularnu kulturu da ga prepoznaješ čak i ako nisi gledao film. Dakle, svaki element produkcije radi u službi priče, a ne obrnuto.

Gladiator je film koji te emocionalno investira od prve scene i ne pušta te do kraja. Osvajanje Oscara za najbolji film 2001. godine nije bila iznenađenja bio je to logičan ishod za film koji je uradio sve kako treba. Zato i danas stoji kao jedan od stubova avanturističkog žanra.

4. Raiders of the Lost Ark (1981)

Pre Raiders of the Lost Ark, avanturistički film je bio žanr bez pravog lica. Steven Spielberg i George Lucas su zajedno stvorili nešto što do tada nije postojalo film koji je istovremeno akcija, komedija, misterija i romantična avantura, a pritom nikad ne pokušava previše. Indiana Jones nije superjunak. On je profesor arheologije koji se znoji, pada, griješi i boji zmija. I upravo zato ga voliš od prve scene.

Harrison Ford je ulogu Indianea Jonesa napravio toliko prirodnom da je teško zamisliti bilo koga drugog u njoj. Svaki pokret, svaka replika, svaki pogled nosi karakter koji je istovremeno komičan i ozbiljan. Karen Allen kao Marion Ravenwood nije klasična dama u nevolji ona je ravnopravan partner, što je za 1981. godinu bio svež i hrabar izbor.

Spielberg je ceo film snimio u ritmu koji ne daje publici ni trenutak predaha. Čuvena scena sa loptom koja se kotrlja, potjera po bazi, borba ispod kamiona svaka akcijska sekvenca je postala udžbenički primer kako se gradi napon i razrešava u pravom trenutku. Međutim, ono što film odvaja od imitatora koji su došli kasnije jeste humor. Raiders nikad ne uzima sebe previše ozbiljno, i to je njegova najveća snaga.

John Williamsova tema za Indianu Jonesa je jedna od najprepozantljivijih melodija u istoriji filma. Četiri decenije kasnije, i dalje funkcioniše savršeno. Raiders of the Lost Ark nije samo dobar film — on je razlog zašto avanturistički žanr postoji u obliku u kom ga danas poznajemo.

3. Jurassic Park (1993)

Postoje filmovi koji menjaju industriju, i Jurassic Park je jedan od njih. Steven Spielberg je 1993. godine napravio nešto što tada niko nije mislio da je moguće dinosauruse koji izgledaju stvarno, koji se kreću, dišu i love. CGI tehnologija kakvu danas uzimamo zdravo za gotovo, u velikoj meri zahvaljujemo upravo ovom filmu. Međutim, tehnologija je samo alat ono što Jurassic Park čini velikim je priča ispod spektakla.

John Hammond, milijarder kojeg igra Richard Attenborough, otvara tematski park na izolovanom ostrvu, pun kloniranih dinosaurusa. Kada sistem zaštite otkaže, park se pretvara u zamku. Jednostavna premisa, savršeno izvučena. Spielberg zna tačno kada da pokaže dinosaurusa i kada da ga sakrije čuvena scena sa čašom vode koja vibrira od koraka T-Rexa i danas se uči kao primer kako se gradi napon bez da pokažeš ništa.

Glumačka postava nosi film sa lakoćom. Jeff Goldblum kao Dr. Ian Malcolm ukrao je svaku scenu u kojoj se pojavljuje, a njegova filozofija o haosu i granicama nauke daje filmu intelektualni sloj koji izdiže priču iznad kategorije akcijskog spektakla. Međutim, srce filma su dvoje dece zarobljene u parku kroz njihove oči gledalac doživljava i čudo i strah istovremeno.

John Williamsov soundtrack je još jedan razlog zašto ovaj film ne stari. Tema Jurassic Parka nosi u sebi i veličanstvenost i melanholiju, što savršeno oslikava samu ideju filma nešto prelepo koje je istovremeno opasno. Tri decenije kasnije, Jurassic Park i dalje stoji kao jedan od najuticajnijih avanturističkih filmova ikad snimljenih.

2. Pirates of the Caribbean Trilogy (2003–2007)

Malo koji lik u istoriji filma je ostavio takav trag kao Captain Jack Sparrow. Johnny Depp je napravio ulogu koja je toliko originalna da su je pokušavali kopirati godinama, bez uspeha. Pirati sa Kariba nisu samo avanturistički filmovi oni su svojevrsna pojava koja je u potpunosti redefinisala kako blokbaster franšiza može da izgleda. Prva tri dela, od Curse of the Black Pearl do At World’s End, čine zaokruženu celinu koja raste u obimu i ambiciji sa svakim nastavkom.

Gore Verbinski je kao reditelj prve tri filma znao tačno šta radi. Kombinacija humora, akcije, natprirodnih elemenata i emotivnih momenata funkcioniše jer nikad ne gubi fokus na likove. Will Turner i Elizabeth Swann daju trilogiji romantičnu okosnicu, ali je Jack Sparrow taj koji drži sve zajedno svojom nepredvidivošću. Svaka scena u kojoj se pojavi nosi energiju koja ne liči ni na šta drugo.

Vizuelni spektakl trilogije je i danas impresivan. Bitka u vrtlogu iz At World’s End, duel na vrhu jedra između Willa i Jacka, potjere kroz karipske luke sve su to scene koje su se usekaleu pamćenje generacije gledalaca. Hans Zimmerov i Klaus Badeltov soundtrack prate taj vizuelni udar sa temama koje prepoznaješ čim čuješ prve note.

Ono što trilogiju čini vrednom jeste to što svaki film donosi nešto novo. Prvi je svež i čist, drugi tamniji i kompleksniji, treći epski i emotivan. Zajedno čine jedno od najzabavnijih putovanja koja ti avanturistički žanr može ponuditi.

1. The Lord of the Rings Trilogy (2001–2003)

Nema liste najboljih avanturističkih filmova svih vremena bez The Lord of the Rings. Peter Jackson je između 2001. i 2003. godine napravio nešto što filmska industrija nije videla pre ni posle trilogiju koja je u svakom nastavku bila bolja od prethodnog, koja je osvojila ukupno 17 Oscara i koja je dokazala da fantazija može biti ozbiljna umetnost. Srednja zemlja nije samo svet u kom se radnja odvija. Ona diše, ima istoriju, jezike i kulturu koja postoji nezavisno od priče koja se u njoj priča.

Frodo Baggins kreće na putovanje koje prevazilazi sve fizičke i psihološke granice. Međutim, ono što trilogiju čini toliko moćnom nije epska skala nego mali, intimni momenti između likova. Prijateljstvo između Froda i Sama, lojalnost četa Prstena, žrtvovanje Boromira sve su to emocionalni trenuci koji te drže, ne CGI bitke. Elijah Wood, Ian McKellen, Viggo Mortensen i cela postava zajedno su stvorili likove koje i danas pamtiš kao da su stvarni.

Howard Shore je za ovu trilogiju napisao jedan od najkompleksnijih i najlepših soundtrackova u istoriji filma. Svaki narod Srednje zemlje ima svoju temu, svoju melodiju i svoj zvuk. Vizuelno, Jackson je Novi Zeland pretvorio u svet koji izgleda kao da je uvek postojao planine, šume i ravnice nose težinu istorije sa svakim kadrom.

The Return of the King završava trilogiju na način koji malo koji film može da dostigne. Emotivno, vizuelno i narativno sve dolazi na svoje mesto. The Lord of the Rings nije samo broj jedan na ovoj listi. To je referentna tačka prema kojoj se meri sve ostalo u avanturističkom žanru.

Zašto avanturistički filmovi nikad ne zastarevaju

Svaki film na ovoj listi je nastao u drugom trenutku, u drugom svetu, sa drugačijim tehnološkim mogućnostima. Međutim, svi dele jednu zajedničku nit priče o ljudima koji idu dalje kada bi svaki razuman čovek stao. Zato avanturistički žanr nikad ne gubi na vrednosti. Ne radi se o specijalnim efektima ni o budžetu, nego o tome da publika oseti da je nešto na kocki i da joj je stalo ko će preživeti.

Ovih 7 filmova su klasici koji su oblikovali generacije gledalaca i koji i danas stoje čvrsto. Ako nisi gledao neki od njih, sada imaš razlog. A ako jesi, uvek ih možeš pogledati ponovo svaki put primetiš nešto novo.

Lista od 7 je samo početak. Postoji čitav niz manje poznatih avanturističkih filmova koji zaslužuju jednaku pažnju i upravo to dolazi u drugom delu ove liste. Do tada, ako tražiš preporuku koja odgovara tačno tvom ukusu, poseti preporukazafilm.com. Uneseš film koji ti se dopao, a AI sistem pronalazi sledeći naslov za tebe brzo, bez dugog pretraživanja i bez kompromisa.